Ovaj ponedjeljak, 31. august, oznaÄava kraj perioda implementacije za fondove Next Generation EU, najambiciozniji program oporavka u historiji Evropske unije. Å panija, jedan od glavnih korisnika, zavrÅ¡ava ovu fazu sa mjeÅ¡ovitim rezultatima: primila je 78.000 milijardi eura, ali joÅ¡ uvijek Äeka konaÄnu isplatu i ima niz prekretnica koje treba ispuniti. Vlada je uvjerena da Äe sve biti rijeÅ¡eno prije kraja septembra, ali kritike opozicije i nekih analitiÄara nastavljaju rasti.
Prema sluÅŸbenim podacima, Å panija je ispunila 338 od 486 kljuÄnih ciljeva i prekretnica na koje se obavezala, Å¡to joj je omoguÄilo da primi 76,5% dodijeljenih 102.000 milijarde eura. MeÄutim, preostalo je joÅ¡ 148 kljuÄnih ciljeva koje treba procijeniti, a koji su kljuÄni za otkljuÄavanje sedme i posljednje isplate: 21.462 milijarde eura u transferima i 4.400 milijarde eura u kreditima. Vlada ima rok do 30. septembra da formalno zatraÅŸi ovu isplatu i veÄ je najavila da Äe podnijeti tehniÄki dodatak kako bi preformulisala tri kljuÄne ciljeve Å¡este isplate.
Gorko-slatka ravnoteÅŸa
Utjecaj sredstava na Å¡pansku ekonomiju bio je znaÄajan, ali ne bez nijansi. Prema Funcasu, plan je doprinio izmeÄu 10% i 14% prosjeÄnom godiÅ¡njem rastu BDP-a izmeÄu 2021. i 2025. godine, te je ubrzao energetsku tranziciju putem evropskih fondova . MeÄutim, poslovna ulaganja nisu reagirala kako se oÄekivalo: dok su javna ulaganja porasla za 51,1% od 2019. godine, privatna ulaganja ostaju 3,3% ispod nivoa prije pandemije. CEOE (Å panska konfederacija organizacija poslodavaca) naznaÄila je da to dovodi u pitanje uÄinkovitost plana kao pokretaÄke snage rasta i upozorila je na jaz od 27.000 milijardi eura izmeÄu dodijeljenih sredstava i onih koja su stvarno distribuirana proizvodnom sektoru.
Vlada, sa svoje strane, tvrdi da su dva od svaka tri eura dodijeljena zelenoj i digitalnoj tranziciji i da je 1,5 miliona korisnika, uglavnom malih i srednjih preduzeÄa, primilo pomoÄ. MeÄu istaknutim dostignuÄima su Digitalni komplet, koji je koristio viÅ¡e od 921.000 malih i srednjih preduzeÄa, i stvaranje 400.000 novih mjesta za struÄno osposobljavanje. MeÄutim, struÄnjaci se slaÅŸu da je poboljÅ¡anje produktivnosti, jedan od glavnih ciljeva, bilo ograniÄeno i da Äe se pravi efekti vidjeti dugoroÄno.
Kritike i modifikacije
Opozicija je brzo kritikovala naÄin na koji je vlada postupala u ovoj situaciji. Narodna stranka (PP), preko svog portparola Borje Sémpera, tvrdila je da su sredstva "poluga za transformaciju" koju vlada "nije uspjela iskoristiti". U Kongresu, zastupnik Francisco Conde osudio je Äinjenicu da se Å panija odrekla viÅ¡e od 61.000 milijarde eura, Å¡to je 38% sredstava, i da je plan devet puta prepisivan. TakoÄer je kritikovao Äinjenicu da je samo u 2026. godini izmijenjeno 320 mjera, Å¡to, po njegovom miÅ¡ljenju, pokazuje stalnu improvizaciju.
Ove kritike se zasnivaju na provjerljivim Äinjenicama: Evropska komisija je u nekoliko navrata morala ublaÅŸiti svoje obaveze, a Å panija je pretrpjela privremena zadrÅŸavanja od skoro 1.500 milijardi eura u nedavnim isplatama. Nadalje, vlada je morala smanjiti obim projekata kao Å¡to su energetski efikasne renovacije zgrada i izgradnja stanova, kao i modernizacija aviona Canadair, zamjenjujuÄi ih manje ambicioznim inicijativama. Uprkos svemu tome, Ministarstvo ekonomije insistira na tome da Äe sva sredstva biti isplaÄena i da je plan bio uspjeÅ¡an.
Smjena straÅŸe: Å panija raste
S krajem evropskih fondova, vlada je pokrenula drÅŸavni fond España Crece (Å panija raste), koji Äe preuzeti kontrolu s ciljem mobilizacije do 120.000 milijardi eura u sektorima kao Å¡to su stanovanje, energetika, digitalizacija i reindustrijalizacija. Ovaj fond, kojim upravlja ICO (SluÅŸbeni kreditni institut), imat Äe bazu od 10.500 milijardi eura iz Plana oporavka i nastojat Äe privuÄi privatne investicije. Namjera je nastaviti investicijske napore, iako analitiÄari sumnjaju da se moÅŸe ponoviti utjecaj fondova EU sljedeÄe generacije.
U meÄuvremenu, privremeni drÅŸavni sluÅŸbenici angaÅŸovani za upravljanje fondovima poÄeli su primati otkaze, jer im ugovori istiÄu s krajem perioda implementacije. Sindikati procjenjuju da Äe biti pogoÄeno oko hiljadu radnika, iako administracija navodi da se radi o 300. Ova situacija izazvala je nezadovoljstvo i istakla poteÅ¡koÄe procesa koji je, u mnogim sluÄajevima, proveden unatoÄ vremenskim ograniÄenjima.
Ukratko, zatvaranje evropskih fondova ostavlja mjeÅ¡ovitu sliku: s jedne strane, Å panija je dobila ogromnu injekciju sredstava koja je odrÅŸala oporavak; s druge strane, sumnje u stvarnu transformaciju ekonomije i kritike njenog upravljanja i dalje postoje. Vrijeme Äe pokazati da li je plan bio uspjeÅ¡an ili propuÅ¡tena prilika, ali ono Å¡to je sigurno jeste da zemlja viÅ¡e neÄe moÄi raÄunati na taj finansijski jastuk.
